Toneri za hp stampace

Toner je smeša praha koja se koristi u laserskim štampačima i fotokopir aparatima za formiranje odštampanog teksta i slika na papiru, uglavnom kroz toner kasetu. Uglavnom u granuliranu plastiku, rane smeše dodavale su samo ugljenik u prahu i oksid gvožđa, međutim, od tada su razvijene smeše koje sadrže polipropilen, dimljeni silicijum dioksid i razne minerale za triboelektrifikaciju. Toner koji koristi plastiku biljnog porekla takođe postoji kao alternativa naftnoj plastici. Čestice tonera se tope toplotom grejača i tako se vežu za papir.

U ranijim fotokopirnim aparatima, ovaj jeftini karbonski toner korisnik je iz boce sipao u rezervoar u mašini. Kasniji fotokopir aparati i laserski štampači iz prvog Hevlett-Packard LaserJet-a iz 1984. godine napajaju se direktno iz zapečaćenog kertridža sa tonerom.

Kertridži za hp, canon, lexmark, kyocera… sa laserskim tonerima za upotrebu u kopir aparatima i štampačima dolaze u kompletu cijan, magenta, žute i crne (CMIK), omogućavajući mešanjem da generišu veoma veliku lepezu boja.

Sastav, veličina i proizvodnja
Specifični polimer koji se koristi razlikuje se u zavisnosti od proizvođača, može biti kopolimer stiren akrilata, poliesterska smola, kopolimer stiren butadiena ili nekoliko drugih posebnih polimera. Formulacije tonera se razlikuju od proizvođača do proizvođača, pa čak i od mašine do mašine. Tipično formulacija, veličina granula i tačka topljenja najviše variraju.
Prvobitno je veličina čestica tonera u proseku bila 14–16 mikrometara ili veća. Da bi se poboljšala rezolucija slike, veličina čestica je smanjena, da bi na kraju dostigla oko 8–10 mikrometara za rezoluciju od 600 tačaka po inču. Dalja smanjenja veličine čestica koja proizvode dalja poboljšanja u rezoluciji razvijaju se primenom novih tehnologija kao što je emulzija – agregacija. Proizvođači tonera održavaju standard kontrole kvaliteta za raspodelu veličine čestica kako bi proizveli prah pogodan za upotrebu u njihovim štampačima.

Toner se tradicionalno pravi mešanjem sastojaka i stvaranjem ploče koja je slomljena ili peletizirana, a zatim mlevenjem vazdušnim mlazom pretvorena u fini prah sa kontrolisanim opsegom veličine čestica. Ovaj postupak rezultira granulama tonera različitih veličina i asferičnih oblika. Da bi se dobio finiji otisak, neke kompanije koriste hemijski postupak za uzgajanje čestica tonera iz molekularnih reagensa. To rezultira ujednačenijom veličinom i oblicima čestica tonera. Manji, jednolični oblici omogućavaju tačniju reprodukciju boja i efikasniju upotrebu tonera.
Mastilo od tonera se može oprati sa kože i odeće hladnom vodom. Topla ili topla voda omekšava toner, što dovodi do njegovog lepljenja. Mastilo stopljeno sa kožom na kraju se istroši ili se delimično može ukloniti abrazivnim sredstvom za čišćenje ruku. Mastilo stopljeno sa odećom obično se ne može ukloniti. Netaljeni toner se lako očisti od većine odeće koja se može prati u vodi. Budući da je toner vosak ili plastični prah sa niskom temperaturom topljenja, mora se održavati hladnim tokom čišćenja.

Čestice tonera imaju elektrostatička svojstva prema dizajnu i mogu razviti statičko-električne naboje kada se trljaju o druge čestice, predmete ili unutrašnjost transportnih sistema i creva usisivača. Zbog ovoga i male veličine čestica, toner ne bi trebalo usisati uobičajenim kućnim usisivačem. Statičko pražnjenje naelektrisanih čestica tonera teoretski može zapaliti prašinu u vrećici usisivača ili stvoriti malu eksploziju ako se dovoljno tonera nalazi u vazduhu. Čestice tonera su toliko fine da ih filter vrećice za usisivače slabo filtriraju i mogu da duvaju kroz vakuumski motor u prostoriju. Tako takođe mogu prouzrokovati pregrevanje začepljenjem filtera motora i kratkim spojem zbog njihove električne provodljivosti (ugljenik, gvožđe) kada se istope u motoru.

Ako se toner za stampac prosipa u laserski štampač, za efikasno čišćenje možda će biti potreban poseban tip usisivača sa elektroprovodljivim crevom i filterom visoke efikasnosti (HEPA). Oni se nazivaju elektrostatičkim pražnjenjem (ESD) ili toner usisavačima. Slični usisivači opremljeni HEPA filterom treba koristiti za čišćenje većih izlivenih tonera.

Zdravstveni rizici
Rizici po zdravlje disajnih organa Muhle i sar. (1991) izvestili su da su odgovori na hronično udisani toner za kopiranje, plastičnu prašinu pigmentiranu čađi, titan-dioksidom i silicijum-dioksidom, takođe kvalitativno slični titan-dioksidu i izduvnim gasovima dizela. IARC je čađ, jednu od komponenti tonera, klasifikovao kao „moguće kancerogenu“.
Kao fini prah, toner može neko vreme ostati suspendovan u vazduhu i smatra se da ima zdravstvene efekte uporedive sa inertnom prašinom. Može biti iritant za ljude sa respiratornim stanjima kao što su astma ili bronhitis. Nakon studija na bakterijama iz 1970-ih koje su pobudile zabrinutost zbog uticaja na zdravlje pirola, zagađivača stvorenog tokom proizvodnje čađi korišćene u crnom toneru, proizvodni postupci su promenjeni kako bi se pirol eliminisao iz gotovog proizvoda.
Istraživanje Univerziteta za tehnologiju u Kueensland-u pokazalo je da neki laserski štampači emituju submikrometrske čestice koje su u drugim studijama zaštite životne sredine povezane sa respiratornim bolestima.
Studija na Univerzitetu u Rostoku otkrila je da su mikroskopske čestice u toneru kancerogene, slično azbestu. Nekoliko tehničara koji su svakodnevno radili sa štampačima i kopirnim aparatima posmatrano je nekoliko godina. Pokazali su povećane probleme sa plućima. Ovo potvrđuje prethodno istraživanje objavljeno 2006.
Istraživanje na Univerzitetu Harvard pokazalo je da se tokom štampanja nanočestice metal-oksida (definisane kao 100 nanometara i manje, dakle 0,1 mikrometara i manje) ispuštaju u vazduh iz laserskih štampača i višenamenskih uređaja na bazi tonera. Ove mašine koriste čestice tonera čiji je ukupni prečnik u proseku 20 mikrometara, ali površine samih čestica tonera nose bezbroj sitnih nanočestica metal-oksida. Ove ultra male nanočestice metal-oksida su visoko bioaktivne i mogu naneti štetu plućima, a takođe i drugde u telu, s obzirom na to da čestice od 0,1 mikrometara i manje mogu prelaziti kroz biološke membrane (uključujući plućne alveole), čime dobijaju pristup svim organima putem krvi. Ovo ostaje područje aktivnog istraživanja sa mnogim prazninama u znanju.

Pakovanje

Kertridži I toneri za štampače su potrošna komponenta štampača.
Toneri za štampače mogu biti jednostavnog pakovanja za skladištenje i transport tonera, ili nadalje, potrošna komponenta štampača. Najčešći način trošenja tonera je kertridž sa tonerom (ili laserski toner), kao kancelarijski materijal laserskih štampača.

Dopunjavanje tonera( punjenje tonera ili kompatibilni zamenski toneri)
Nekoliko proizvođača tonera nudi toner u veleprodajnim količinama. Obično se rasuti toner prodaje u bačvama ili vrećama od 10 kilograma.
Toner se zatim koristi u raznim industrijama kako bi se potrošačima obezbedio gotov laserski kertridž sa tonerom.

Proizvođači tonera kao što su HP i Canon, lexmark, samsung, toshiba, oki…, kao i proizvođači kompatibilnih kertridža sa tonerom, koriste toner u procesu proizvodnje potpuno novog OEM kertridža. Prerađivači kertridža sa tonerom koriste masovni toner u procesu stvaranja obnovljenih kertridža sa tonerom. Druge kompanije koriste toner za pružanje usluge punjenja tonera.

Većina kertridža sa tonera dostupna je prosečnom potrošaču u maloprodajnim objektima ili lokalnim operacijama prepravke. Obnovljeni i ponovo napunjeni kertridži i toneri  uglavnom se nude po nižoj ceni od originalnih kertridža , koji su ili potpuno obnovljeni, a zatim ponovo napunjeni tonerom (metoda koja je najoptimalnija) ili samo punjeni tonerom (metoda koja nije optimalna)
Većina proizvođača se bavi reciklažom otpadnog tonera pre konzumiranja. Klasifikacijom tonera u željenu distribuciju veličine nastaju odbacivanja van veličine, ali ona postaju dragocena sirovina za postupak mešanja i na ovaj način se recikliraju. Otpadni toner nakon konzumiranja pojavljuje se prvenstveno u procesu čišćenja mašine za štampu fotografija. U ranim štamparijama, čak 20 do 25% tonera za uvlačenje namotalo bi se u korito za čišćenje i bacilo kao otpad. Poboljšana efikasnost štampača smanjila je ovaj tok otpada na niži nivo, iako se u proseku još uvek troši 13% tonera u svakom kertridžu. [ Neki dizajni štampača pokušali su da preusmere ovaj otpadni toner nazad u rezervoar devičkog tonera za direktnu ponovnu upotrebu u štampaču; ovi pokušaji su naišli na mešovit uspeh jer će se sastav tonera promeniti trošenjem topljivih elemenata zadržavajući čestice razvijača. Izvesno je razmatranje i manje je pokušaja u industriji da se otpadni toner povrati čišćenjem i „obnovom“.

Većina tonera odlazi na štampane stranice, od kojih se veliki deo na kraju reciklira u postupcima za oporabu i recikliranje papira. Uklanjanje tonera iz pulpe nije lako, a prijavljene su i formulacije tonera za olakšavanje ovog koraka. Prijavljene su hidrolizne, rastvorljive u vodi i kaustično rastvorljive tonerske smole, ali izgleda da ne uživaju široku primenu. Većina postrojenja za reciklažu papira meša toner sa drugim otpadnim materijalom, poput mastila i smola, u mulj koji se ne koristi komercijalno.

U Velikoj Britaniji su veliki proizvođači kompatibilnih tonera sa mastilom, poput Jet Tec i Dubaria, primenili programe recikliranja tonera kako bi dobili prazne kertridže za punjenje kertridža HP, Lekmark, Dell itd., Jer nijedna kompatibilna verzija nije lako dostupna.
Budući da se toner za hp, canon, lexmark,  sastoji od nekoliko kopolimera i materijal je na bazi ugljenika, može se koristiti kao korisni modifikator za asfaltnu industriju. Pokazano je da uključivanje zaostalog sagorelog tonera značajno poboljšava reološka i mehanička svojstva asfaltnog veziva. Takva aplikacija može se smatrati ekološki prihvatljivom alternativom za sprečavanje zagađenja tla zbog odlaganja otpadnog tonera na deponije. Dodavanje otpadnog tonera u asfaltno vezivo i smešu smanjuje temperaturu staklenog prelaza veziva, a takođe u međuvremenu povećava i temperaturu kristalizacije.